Ruski kompozitor
Mihail Glinka (Mihail Ivanovič Glinka), rođen je na današnji dan – 01. juna 1804. godine. Bio je prvi ruski kompozitor koji je zadobio slavu i priznanje u svojoj zemlji. Postavio je temelje ruske nacionalne opere, ali isto tako i baletske, simfonijske i kamerne muzike.
Glinka je bio poreklom iz bogate porodice. Dok je bio mali, o njemu se, možda i previše, brinula njegova baka. Ona mu je krišom davala slatkiše, uvek ga utopljavala i pazila je da temperatura njene sobe, u kojoj je mali Mihail često boravio, bude uvek 25°C. Verovatno je zbog toga Glinka kasnije često bio bolešljiv.
Kako je kao mali živeo u selu, jedina muzika koju je mogao da čuje bila je disonantna zvonjava crkvenih zvona i pevanje seljaka, koji su prolazili pored njihovog imanja. Posle smrti svoje bake, prešao je da živi na imanju svog ujaka. Tu je Glinka često mogao da čuje muziku Hajdna, Mocarta i Betovena, u izvođenju orkestra svog ujaka. Ovde je i počeo sa prvim časovima klavira i violine. Uporedo sa muzikom učio je i jezike (ruski, nemački i francuski) i geografiju.
Sa 13 godina otišao je na studije u Sank Peterzburg, gde je učio latinski, engleski, persijski, matematiku i zoologiju. Takođe je imao i par časova klavira kod slavnog
Džona Filda, koji je neko vreme boravio u Sank Peterzburgu. Posle toga, Glinka je nastavio da uči klavir kod
Čarlsa Mejera, a u to vreme počinje i da komponuje.
Na preporuku lekara, Glinka putuje u Italiju 1830-te godine. U Italiji je imao priliku da čuje muziku mnogih poznatih kompozitora, kao i da upozna neke od njih, između ostalih –
Mendelsona i
Berlioza. Tu je i došao na ideju da započne sa radom na osnivanju ruske nacionalne opere. Želeo je da pomogne razvoj ruske muzike onako kao što su
Belini i
Doniceti pomogli razvoju italijanske muzike. Zbog toga se, nakon tri godine boravka u Italiji, vratio u Rusiju.
Glinkine najpoznatije opere su
„Ivan Susanjin“ (poznata i kao
„Život za cara“) i
„Ruslan i Ljudmila“, a njegovo najznačajnije orkestarsko delo je
„Kamarinskaja“, fantazija na dva ruska napeva.
Način na koji je Glinka tretirao orkestar u svojim operama uticao je na dalji razvoj ruske orkestarske muzike. Njegova dela imala su veliki uticaj na kasnije ruske kompozitore, a naročito na članove
„Ruske Petorke“.
Poslušajte:
„Kamarinskaja“
„Ruslan i Ljudmila“
„Ivan Susanjin“